Замислите да отворите наизглед обичан имејл, а већ следећег тренутка вам је банковни рачун празан. Или прегледате веб када вам се екран закључа и појави се порука са захтевом за откуп. Ове сцене нису научнофантастични филмови, већ примери сајбер напада из стварног живота. У овој ери интернета свега, интернет није само згодан мост, већ и ловиште за хакере. Од личне приватности до корпоративних тајни и националне безбедности, сајбер напади су свуда, а њихова лукава и деструктивна моћ је језива. Који напади нам прете? Како функционишу и шта треба учинити поводом тога? Хајде да погледамо осам најчешћих сајбер напада, водећи вас у свет који вам је и познат и непознат.
Злонамерни софтвер
1. Шта је малвер? Малвер је злонамерни програм дизајниран да оштети, украде или контролише кориснички систем. Он се ушуња у корисничке уређаје кроз наизглед безопасне руте као што су прилози е-поште, прикривена ажурирања софтвера или илегална преузимања са веб-сајтова. Једном када се покрене, малвер може да украде осетљиве информације, шифрује податке, обрише датотеке или чак претвори уређај у „лутку“ нападача.
2. Уобичајене врсте злонамерног софтвера
Вирус:Прикључен легитимним програмима, након покретања, саморепликација, инфекција других датотека, што доводи до погоршања перформанси система или губитка података.
Црв:Може се ширити самостално без програма домаћина. Уобичајено је да се сам шири кроз мрежне рањивости и троши мрежне ресурсе. Тројанац: Маскиран као легитиман софтвер како би навео кориснике да инсталирају задња врата која могу даљински да контролишу уређаје или красти податке.
Шпијунски софтвер:Тајно праћење понашања корисника, снимање откуцаја тастера или историје прегледања, често се користи за крађу лозинки и података о банковним рачунима.
Рансомвер:Закључавање уређаја или шифрованих података ради откупа ради њиховог откључавања посебно је распрострањено последњих година.
3. Ширење и штета Злонамерни софтвер се обично шири путем физичких медија као што су фишинг имејлови, злонамерно оглашавање или УСБ кључеви. Штета може укључивати цурење података, квар система, финансијски губитак, па чак и губитак корпоративног угледа. На пример, злонамерни софтвер Емотет из 2020. године постао је ноћна мора за безбедност предузећа заразивши милионе уређаја широм света путем прикривених Офис докумената.
4. Стратегије превенције
• Инсталирајте и редовно ажурирајте антивирусни софтвер како бисте скенирали сумњиве датотеке.
• Избегавајте кликтање на непознате линкове или преузимање софтвера из непознатих извора.
• Редовно правите резервне копије важних података како бисте спречили неповратне губитке изазване ransomware-ом.
• Омогућите заштитне зидове (фајерволе) да бисте ограничили неовлашћени приступ мрежи.
Рансомвер
1. Како функционише Ransomware Ransomware је посебна врста малвера који посебно закључава кориснички уређај или шифрује критичне податке (нпр. документе, базе података, изворни код) тако да жртва не може да им приступи. Нападачи обично захтевају плаћање у тешко пративим криптовалутама као што је биткоин и прете да ће трајно уништити податке ако се плаћање не изврши.
2. Типични случајеви
Напад на Колонијални цевовод 2021. године шокирао је свет. Рансомвер ДаркСајд је шифровао контролни систем главног цевовода за гориво на источној обали Сједињених Држава, што је довело до прекида снабдевања горивом и захтева нападача да плате откуп од 4,4 милиона долара. Овај инцидент је открио рањивост критичне инфраструктуре на рансомвер.
3. Зашто је ransomware толико смртоносан?
Висока степен прикривености: Ransomware се често шири путем социјалног инжењеринга (нпр. маскирањем као легитимне имејлове), што корисницима отежава његово откривање.
Брза дифузија: Искоришћавањем мрежних рањивости, ransomware може брзо да зарази више уређаја унутар предузећа.
Тежак опоравак: Без валидне резервне копије, плаћање откупнине може бити једина опција, али можда неће бити могуће опоравити податке након плаћања откупнине.
4. Одбрамбене мере
• Редовно правите резервне копије података ван мреже како бисте осигурали да се критични подаци могу брзо вратити.
• Систем за детекцију и реаговање на крајње тачке (EDR) је примењен за праћење абнормалног понашања у реалном времену.
• Обучите запослене да идентификују фишинг имејлове како не би постали вектори напада.
• Благовремено отклоните системске и софтверске рањивости како бисте смањили ризик од упада.
Фишинг
1. Природа фишинга
Фишинг је врста напада социјалним инжењерингом у којем нападач, представљајући се као поуздани ентитет (као што је банка, платформа за електронску трговину или колега), наводи жртву да открије осетљиве информације (као што су лозинке, бројеви кредитних картица) или кликне на злонамерни линк путем е-поште, СМС поруке или инстант поруке.
2. Уобичајени облици
• Фишинг путем имејла: Лажни званични имејлови како би се корисници навели да се пријаве на лажне веб странице и унесу своје акредитиве.
Копијски фишинг: Прилагођени напад усмерен на одређену особу или групу са већом стопом успеха.
• Смајшинг: Слање лажних обавештења путем текстуалних порука како би се корисници навели да кликну на злонамерне линкове.
• Вишинг: претварање у ауторитет преко телефона ради добијања осетљивих информација.
3. Опасности и ефекти
Фишинг напади су јефтини и једноставни за спровођење, али могу проузроковати огромне губитке. У 2022. години, глобални финансијски губици услед фишинг напада износили су милијарде долара, укључујући украдене личне налоге, кршење корпоративних података и још много тога.
4. Стратегије суочавања
• Двапут проверите адресу пошиљаоца да ли има грешака у куцању или необичних имена домена.
• Омогућите вишефакторску аутентификацију (MFA) да бисте смањили ризик чак и ако су лозинке угрожене.
• Користите алате против фишинга да бисте филтрирали злонамерне имејлове и линкове.
• Спроводите редовне обуке о безбедносној свести како бисте побољшали будност запослених.
Напредна упорна претња (APT)
1. Дефиниција APT-а
Напредна упорна претња (APT) је сложен, дугорочни сајбер напад, који обично спроводе хакерске групе или криминалне банде на нивоу државе. APT напад има јасну мету и висок степен прилагођавања. Нападачи се инфилтрирају кроз више фаза и вребају дуго времена како би украли поверљиве податке или оштетили систем.
2. Ток напада
Почетни упад:Добијање приступа путем фишинг имејлова, експлоатација или напада на ланац снабдевања.
Успоставите упориште:Уметните задња врата да бисте одржали дугорочни приступ.
Бочно кретање:шире се унутар циљне мреже како би се добио већи ауторитет.
Крађа података:Издвајање осетљивих информација као што су интелектуална својина или стратешки документи.
Покриј траг:Обришите дневник да бисте сакрили напад.
3. Типични случајеви
Напад SolarWinds 2020. године био је класичан APT инцидент у којем су хакери поставили злонамерни код путем напада на ланац снабдевања, утичући на хиљаде предузећа и владиних агенција широм света и крадући велике количине осетљивих података.
4. Одбрамбени поени
• Примените систем за детекцију упада (IDS) ради праћења абнормалног мрежног саобраћаја.
• Спровести принцип најмањих привилегија како би се ограничило бочно кретање нападача.
• Спроводите редовне безбедносне ревизије како бисте открили потенцијалне задње улазе (backdoors).
• Сарађујте са платформама за обавештајне податке о претњама како бисте забележили најновије трендове напада.
Напад човека у средини (MITM)
1. Како функционишу напади типа „човек у средини“?
Напад „човек у средини“ (MITM) је када нападач убацује, пресрета и манипулише преносом података између две стране које комуницирају, а да оне то не знају. Нападач може украсти осетљиве информације, манипулисати подацима или се представљати као друга страна ради преваре.
2. Уобичајени облици
• Лажно Wi-Fi подметање: Нападачи креирају лажне Wi-Fi жаришне тачке како би навели кориснике да се повежу ради крађе података.
ДНС лажно представљање: манипулисање ДНС упитима ради усмеравања корисника на злонамерне веб странице.
• Отмица SSL сертификата: Фалсификовање SSL сертификата ради пресретања шифрованог саобраћаја.
• Отимање имејлова: Пресретање и манипулисање садржајем имејлова.
3. Опасности
MITM напади представљају значајну претњу за системе за онлајн банкарство, електронску трговину и рад на даљину, што може довести до крађе налога, манипулисања трансакцијама или откривања осетљивих комуникација.
4. Превентивне мере
• Користите HTTPS веб странице како бисте осигурали да је комуникација шифрована.
• Избегавајте повезивање на јавни Wi-Fi или коришћење VPNS-а за шифровање саобраћаја.
• Омогућите услугу безбедног DNS решавања као што је DNSSEC.
• Проверите валидност SSL сертификата и будите опрезни због упозорења о изузецима.
SQL инјекција
1. Механизам SQL инјекције
SQL инјекција је напад инјекцијом кода у којем нападач убацује злонамерне SQL изразе у поља за унос веб апликације (нпр. поље за пријаву, траку за претрагу) како би преварио базу података да изврши илегалне команде, чиме краде, мења или брише податке.
2. Принцип напада
Размотрите следећи SQL упит за образац за пријаву:
Нападач улази:
Упит постаје:
Ово заобилази аутентификацију и омогућава нападачу да се пријави.
3. Опасности
SQL инјекција може довести до цурења садржаја базе података, крађе корисничких акредитива или чак преузимања читавих система. Кршење података компаније Equifax 2017. године било је повезано са рањивошћу SQL инјекције која је утицала на личне податке 147 милиона корисника.
4. Одбрана
• Користите параметризоване упите или унапред компајлиране изразе како бисте избегли директно спајање корисничког уноса.
• Имплементирајте валидацију и филтрирање уноса како бисте одбацили аномалне знакове.
• Ограничите дозволе базе података како бисте спречили нападаче да извршавају опасне радње.
• Редовно скенирајте веб апликације у потрази за рањивостима и отклањајте безбедносне ризике.
DDoS напади
1. Природа DDoS напада
Дистрибуирани напад ускраћивања услуге (DDoS) шаље масивне захтеве циљном серверу контролишући велики број ботова, што исцрпљује његов пропусни опсег, ресурсе сесије или рачунарску снагу и онемогућава обичним корисницима приступ услузи.
2. Уобичајени типови
• Напад на саобраћај: слање великог броја пакета и блокирање пропусног опсега мреже.
• Напади на протокол: Искоришћавају рањивости TCP/IP протокола да би исцрпели ресурсе серверске сесије.
• Напади на нивоу апликације: Паралишу веб сервере имитирањем легитимних корисничких захтева.
3. Типични случајеви
Dyn DDoS напад 2016. године користио је Mirai ботнет да би оборио неколико главних веб локација, укључујући Twitter и Netflix, истичући безбедносне ризике IoT уређаја.
4. Стратегије суочавања
• Примените услуге заштите од DDoS-а како бисте филтрирали злонамерни саобраћај.
• Користите мрежу за испоруку садржаја (CDN) за дистрибуцију саобраћаја.
• Конфигуришите балансере оптерећења да бисте повећали капацитет обраде сервера.
• Праћење мрежног саобраћаја ради благовременог откривања и реаговања на аномалије.
Инсајдерске претње
1. Дефиниција инсајдерске претње
Инсајдерске претње долазе од овлашћених корисника (нпр. запослених, извођача радова) унутар организације који могу злоупотребити своје привилегије због злонамерних, немарних или манипулисаних од стране спољних нападача, што резултира цурењем података или оштећењем система.
2. Врста претње
• Злонамерни инсајдери: Намерна крађа података или угрожавање система ради профита.
• Немарни запослени: Због недостатка свести о безбедности, погрешно руковање доводи до изложености рањивостима.
• Отети налози: Нападачи контролишу интерне налоге путем фишинга или крађе акредитива.
3. Опасности
Инсајдерске претње је тешко открити и могу заобићи традиционалне заштитне зидове и системе за детекцију упада. Године 2021, позната технолошка компанија изгубила је стотине милиона долара због цурења изворног кода од стране интерног запосленог.
4. Чврсте одбрамбене мере
• Имплементирајте архитектуру нултог поверења и верификујте све захтеве за приступ.
• Праћење понашања корисника ради откривања абнормалних операција.
• Спроводите редовне обуке о безбедности како бисте повећали свест запослених.
• Ограничите приступ осетљивим подацима како бисте смањили ризик од цурења.
Време објаве: 26. мај 2025.
