У данашњем дигиталном добу, безбедност мреже постала је важно питање са којим се предузећа и појединци морају суочити. Са континуираним развојем мрежних напада, традиционалне мере безбедности постале су неадекватне. У том контексту, систем за детекцију упада (IDS) и систем за спречавање упада (IPS) се појављују, како то захтевају новине, и постају два главна чувара у области безбедности мреже. Можда делују слично, али се значајно разликују по функционалности и примени. Овај чланак детаљно разматра разлике између IDS-а и IPS-а и демистификује ова два чувара безбедности мреже.
IDS: Извиђач мрежне безбедности
1. Основни концепти система за детекцију упада (IDS)је уређај или софтверска апликација за мрежну безбедност дизајнирана за праћење мрежног саобраћаја и откривање потенцијалних злонамерних активности или прекршаја. Анализирајући мрежне пакете, лог датотеке и друге информације, IDS идентификује абнормални саобраћај и упозорава администраторе да предузму одговарајуће контрамере. Замислите IDS као пажљивог извиђача који прати сваки покрет у мрежи. Када дође до сумњивог понашања у мрежи, IDS ће први открити проблем и издати упозорење, али неће предузети активне мере. Његов посао је да „пронађе проблеме“, а не да их „реши“.
2. Како IDS функционише Начин рада IDS-а се углавном ослања на следеће технике:
Детекција потписа:IDS има велику базу података потписа који садрже потписе познатих напада. IDS подиже упозорење када мрежни саобраћај одговара потпису у бази података. То је као када полиција користи базу података отисака прстију за идентификацију осумњичених, ефикасно, али зависно од познатих информација.
Детекција аномалија:IDS учи нормалне обрасце понашања мреже и када пронађе саобраћај који одступа од нормалног обрасца, третира га као потенцијалну претњу. На пример, ако рачунар запосленог изненада пошаље велику количину података касно ноћу, IDS може да означи аномално понашање. То је као искусан чувар обезбеђења који је упознат са свакодневним активностима у комшилуку и биће опрезан када се открију аномалије.
Анализа протокола:IDS ће спровести детаљну анализу мрежних протокола како би открио да ли постоје кршења или абнормална употреба протокола. На пример, ако формат протокола одређеног пакета није у складу са стандардом, IDS га може сматрати потенцијалним нападом.
3. Предности и мане
Предности ИДС-а:
Праћење у реалном времену:IDS може да прати мрежни саобраћај у реалном времену како би на време открио безбедносне претње. Као несани стражар, увек чува безбедност мреже.
Флексибилност:IDS се може распоредити на различитим локацијама у мрежи, као што су границе, интерне мреже итд., пружајући више нивоа заштите. Било да је у питању спољашњи напад или интерна претња, IDS је може детектовати.
Забележавање догађаја:IDS може да бележи детаљне евиденције мрежних активности за постмортем анализу и форензику. То је као верни писар који води евиденцију о сваком детаљу у мрежи.
Недостаци IDS-а:
Висока стопа лажно позитивних резултата:Пошто се IDS ослања на потписе и детекцију аномалија, могуће је погрешно проценити нормалан саобраћај као злонамерну активност, што доводи до лажно позитивних резултата. Као преосетљиви чувар обезбеђења који би могао да помеша достављача са лоповом.
Немогућност проактивне одбране:IDS може само да детектује и подиже упозорења, али не може проактивно да блокира злонамерни саобраћај. Ручна интервенција администратора је такође потребна када се пронађе проблем, што може довести до дугог времена одзива.
Коришћење ресурса:IDS треба да анализира велику количину мрежног саобраћаја, што може да заузме много системских ресурса, посебно у окружењу са великим прометом.
IPS: „Бранилац“ мрежне безбедности
1. Основни концепт IPS система за спречавање упада (IPS)је уређај за мрежну безбедност или софтверска апликација развијена на бази IDS-а. Не само да може да детектује злонамерне активности, већ их и да спречи у реалном времену и заштити мрежу од напада. Ако је IDS извиђач, IPS је храбар чувар. Не само да може да детектује непријатеља, већ и да преузме иницијативу да заустави непријатељски напад. Циљ IPS-а је да „пронађе проблеме и реши их“ како би заштитио безбедност мреже интервенцијом у реалном времену.
2. Како функционише IPS
На основу функције детекције IDS-а, IPS додаје следећи одбрамбени механизам:
Блокада саобраћаја:Када IPS детектује злонамерни саобраћај, може одмах да га блокира како би спречио његов улазак у мрежу. На пример, ако се пронађе пакет који покушава да искористи познату рањивост, IPS ће га једноставно одбацити.
Завршетак сесије:ИПС може прекинути сесију између злонамерног хоста и прекинути везу нападача. На пример, ако ИПС открије да се на некој ИП адреси изводи груби напад, једноставно ће прекинути комуникацију са том ИП адресом.
Филтрирање садржаја:IPS може да врши филтрирање садржаја мрежног саобраћаја како би блокирао пренос злонамерног кода или података. На пример, ако се утврди да прилог е-поште садржи злонамерни софтвер, IPS ће блокирати пренос те е-поште.
ИПС ради као портир, не само да уочава сумњиве људе, већ их и одбија. Брзо реагује и може да елиминише претње пре него што се прошире.
3. Предности и мане IPS-а
Предности ИПС-а:
Проактивна одбрана:ИПС може да спречи злонамерни саобраћај у реалном времену и ефикасно заштити безбедност мреже. То је као добро обучен чувар, способан да одбије непријатеље пре него што се приближе.
Аутоматизовани одговор:IPS може аутоматски да извршава унапред дефинисане одбрамбене политике, смањујући оптерећење администратора. На пример, када се открије DDoS напад, IPS може аутоматски да ограничи повезани саобраћај.
Дубока заштита:IPS може да ради са заштитним зидовима (фајерволима), безбедносним пролазима (gateway) и другим уређајима како би обезбедио дубљи ниво заштите. Не само да штити границе мреже, већ и штити интерна критична средства.
Недостаци ИПС-а:
Ризик од лажног блокирања:ИПС може грешком блокирати нормалан саобраћај, што утиче на нормалан рад мреже. На пример, ако је легитиман саобраћај погрешно класификован као злонамеран, то може проузроковати прекид услуге.
Утицај на перформансе:IPS захтева анализу и обраду мрежног саобраћаја у реалном времену, што може имати одређени утицај на перформансе мреже. Посебно у окружењу са великим прометом, то може довести до повећаног кашњења.
Сложена конфигурација:Конфигурација и одржавање IPS-а су релативно сложени и захтевају стручно особље за управљање. Ако нису правилно конфигурисани, могу довести до лошег одбрамбеног ефекта или погоршати проблем лажног блокирања.
Разлика између IDS-а и IPS-а
Иако се IDS и IPS разликују само у једној речи у називу, имају суштинске разлике у функцији и примени. Ево главних разлика између IDS и IPS:
1. Функционално позиционирање
IDS: Углавном се користи за праћење и откривање безбедносних претњи у мрежи, што спада у пасивну одбрану. Делује као извиђач, оглашавајући аларм када види непријатеља, али не преузима иницијативу за напад.
IPS: IDS-у је додата функција активне одбране која може да блокира злонамерни саобраћај у реалном времену. Делује као чувар, не само да може да детектује непријатеља, већ га може и да спречи улазак.
2. Стил одговора
IDS: Упозорења се издају након што се открије претња, што захтева ручну интервенцију администратора. То је као када стражар уочи непријатеља и извести своје претпостављене, чекајући упутства.
ИПС: Одбрамбене стратегије се аутоматски извршавају након што се открије претња без људске интервенције. То је као када стражар види непријатеља и одбије га.
3. Локације распоређивања
IDS: Обично се поставља на заобилазној локацији мреже и не утиче директно на мрежни саобраћај. Његова улога је да посматра и снима и неће ометати нормалну комуникацију.
IPS: Обично се поставља на онлајн локацији мреже и директно обрађује мрежни саобраћај. Захтева анализу саобраћаја у реалном времену и интервенцију, тако да је веома ефикасан.
4. Ризик од лажног аларма/лажне блокаде
IDS: Лажно позитивни резултати не утичу директно на мрежне операције, али могу проузроковати проблеме администраторима. Као преосетљиви стражар, можете често оглашавати аларме и повећавати своје оптерећење.
IPS: Лажно блокирање може проузроковати нормалан прекид услуге и утицати на доступност мреже. То је као стражар који је превише агресиван и може повредити пријатељске трупе.
5. Случајеви употребе
IDS: Погодно за сценарије који захтевају детаљну анализу и праћење мрежних активности, као што су безбедносна ревизија, реаговање на инциденте итд. На пример, предузеће може користити IDS за праћење понашања запослених на мрежи и откривање кршења података.
IPS: Погодан је за сценарије који треба да заштите мрежу од напада у реалном времену, као што су заштита граница, заштита критичних услуга итд. На пример, предузеће може користити IPS да спречи спољне нападаче да провале у његову мрежу.
Практична примена IDS-а и IPS-а
Да бисмо боље разумели разлику између IDS-а и IPS-а, можемо илустровати следећи практични сценарио примене:
1. Безбедносна заштита пословне мреже У пословној мрежи, IDS се може распоредити у интерној мрежи како би пратио понашање запослених на мрежи и открио да ли постоји илегални приступ или цурење података. На пример, ако се утврди да рачунар запосленог приступа злонамерној веб локацији, IDS ће подићи упозорење и обавестити администратора да истражи.
С друге стране, IPS се може распоредити на граници мреже како би се спречио упад спољних нападача у пословну мрежу. На пример, ако се открије да је IP адреса под нападом SQL ињекцијом, IPS ће директно блокирати IP саобраћај како би заштитио безбедност пословне базе података.
2. Безбедност дата центра У дата центрима, IDS се може користити за праћење саобраћаја између сервера како би се открило присуство абнормалне комуникације или злонамерног софтвера. На пример, ако сервер шаље велику количину сумњивих података спољном свету, IDS ће означити абнормално понашање и упозорити администратора да га прегледа.
С друге стране, IPS се може распоредити на улазу у дата центре како би блокирао DDoS нападе, SQL ињекције и други злонамерни саобраћај. На пример, ако откријемо да DDoS напад покушава да сруши дата центар, IPS ће аутоматски ограничити повезани саобраћај како би се осигурао нормалан рад услуге.
3. Безбедност облака У облаку, IDS се може користити за праћење коришћења услуга у облаку и откривање да ли постоји неовлашћени приступ или злоупотреба ресурса. На пример, ако корисник покушава да приступи неовлашћеним ресурсима у облаку, IDS ће подићи упозорење и обавестити администратора да предузме мере.
С друге стране, IPS се може распоредити на ивици cloud мреже како би заштитио cloud сервисе од спољних напада. На пример, ако се открије IP адреса за покретање напада грубом силом на cloud сервис, IPS ће се директно искључити са IP адресе како би заштитио безбедност cloud сервиса.
Заједничка примена IDS-а и IPS-а
У пракси, IDS и IPS не постоје изоловано, већ могу да раде заједно како би обезбедили свеобухватнију заштиту безбедности мреже. На пример:
IDS као допуна IPS-у:IDS може да пружи детаљнију анализу саобраћаја и евидентирање догађаја како би помогао IPS-у да боље идентификује и блокира претње. На пример, IDS може да открије скривене обрасце напада путем дугорочног праћења, а затим да те информације врати IPS-у како би оптимизовао своју одбрамбену стратегију.
ИПС делује као извршилац ИДС-а:Након што IDS открије претњу, може покренути IPS да изврши одговарајућу одбрамбену стратегију како би постигао аутоматизовани одговор. На пример, ако IDS открије да се IP адреса злонамерно скенира, може обавестити IPS да блокира саобраћај директно са те IP адресе.
Комбиновањем IDS-а и IPS-а, предузећа и организације могу изградити робуснији систем заштите мрежне безбедности како би се ефикасно одупрли разним мрежним претњама. IDS је одговоран за проналажење проблема, IPS је одговоран за решавање проблема, њих двоје се допуњују, ниједан није непотребан.
Пронађи правоМрежни брокер пакетада ради са вашим IDS-ом (системом за детекцију упада)
Пронађи правоУграђени бајпас прекидачда ради са вашим IPS-ом (Систем за спречавање упада)
Време објаве: 23. април 2025.
